Hiljade ljudi svih godišta svakog vikenda šetaju, penju se i veru po planinama Srbije. Ovi pohodi su kombinacija kulturnog turizma i druženja. Nema starosnih ograničenja, deke i bake drže korak s unucima.
PLANINARENjE koje se danas sve češće opisuje terminima treking, hajking i klajmbing doživelo je pravu renesansu širom sveta, a sada se bez dileme može reći da je “pešačka revolucija” buknula i u Srbiji. Hiljade ljubitelja prirode i avantura povezane putem društvenih mreža i sajtova planinarskih društava, svakodnevno se informišu o akcijama koje u pravom smislu angažuju i telo i duh.
Bilo da je reč o pešačenju, niskogorstvu ili visokogorstvu, svaka planinarska akcija predstavlja kombinaciju fizičke aktivnosti, kulturnog turizma, uživanja i druženja. Planinarstvo je mnogo više od onog što se danas podrazumeva pod sportom, koji je maksimalno profesionalizovan, komercijalizovan i podrazumeva da su takmičari i navijači oštro podeljeni.
Planinarenje je još uvek potpuno demokratično i nudi mnoštvo izbora, od lake rekreacije, kao što je pešačenje po brežuljcima Deliblatske peščare, pa do ozbiljnih alpinističkih ekspedicija. Planinariti se može u malim grupama, a postoje i masovne akcije, kakve su usponi na Rtanj i Stol, koje okupljaju i više od hiljadu učesnika iz Srbije i inostranstva.
U planinarenju nema starosnih ograničenja i veoma se često mogu videti žilave deke i bake kako se u korak sa unucima veru po kršu. Svaka planinarska akcija podrazumeva i saznavanje nečeg novog o geografiji i istoriji predela koji se obilaze, a često i priliku da se kupi zdrava hrana ili proba neki lokalni specijalitet.
U planinarski klub u vašem gradu možete da se učlanite na bilo kom sastanku, bez obzira na godine i prethodno iskustvo. Najvažnija je dobra volja, a jedina oprema za koju ne treba da žalite novac jesu dobre planinarske cipele. I štapovi su veoma korisni, bez obzira na to da li su kupljeni ili ste ih sami pravili. Uz solidan ranac u koji mogu da stanu dovoljno vode, nešto suve hrane, kabanica, rezervne majice, baterijska lampa, šibice, perorez, za početak je sasvim dovoljno.
Sa planinarskom knjižicom jednog društva možete da učestvujete u pohodu bilo kog drugog kluba u Srbiji, a cene su više nego prihvatljive – u zavisnosti od dužine puta i broja učesnika, variraju od 500 do 2.000 dinara. S vremenom, kako kondicija i veštine rastu, mnogi se uključuju u globalnu mrežu avanturista i putnika s rančevima na leđima, jer je podrška ovom niskobudžetnom turizmu izuzetno snažna.
Informacije o planinarskim akcijama, izletima i ekspedicijama mogu da se vide na sajtovima klubova, njihovim fejsbuk-profilima i grupama ljubitelja planinarstva.
DRUGI VETAR
Psiholozi su, proučavajući planinare, stvorili termin “drugi vetar”, aktiviranje energetskih rezervi organizma. Naime, svi planinari s vremena na vreme dolaze u krizu, kad se mišići ukoče i kada se stvara subjektivni osećaj da više ni korak ne mogu da naprave. Reč je o psihičkoj barijeri koja se savlađuje snagom volje i želje za uspehom, koja doslovno regeneriše organizam i daje mu “drugi vetar u leđa” koji ga nosi do vrha.
Izvor: Novosti