Privatizacija banja i specijalnih bolnica u Srbiji ponovo će biti pokrenuta sredinom godine, a ministar privrede Željko Sertić očekuje da će one biti prodate do kraja 2016. godine.
Kad je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za privatizaciju 14 banja i specijalnih bolnica, za tu kupovinu su se zainteresovali biznismeni Miodrag Kostić, Petar Matijević, Filip Cepter, ali i kompanije iz Rusije, Nemačke, Kine, Kipra.
Međutim, niko nije uspeo da kupi nijednu banju, jer je u ovo vreme 2015. njihova privatizacija obustavljena, pre svega zbog sudskih sporova oko vlasništva koje država vodi sa Fondom PIO.
Sertić je, u izjavi Tanjugu, rekao da je, zbog te specifične situacije, i ovog meseca imao sastanke sa privatizacionim savetnikom i predstavnicima Agencije za privatizaciju koja će na tome raditi dok se 1. februara ne ugasi.
– Radimo na tome kako bismo posao priveli kraju i u prvoj polovini godine pustili banje u proces privatizacije – rekao je Sertić dodajući da je cilj da one budu profitabilni centri, da rade na svetskom nivou.
– Uveren sam da to u ovoj godini možemo da uradimo. Zato i nismo žurili sa banjama, da nam se ne bi desilo da na pogrešan način privatizujemo, pa da posle par godina kažemo ovo ipak nije najbolji model. Gledali smo šta su radile zemlje u regionu i na bazi njihovih iskustava smo pravili plan, paralelno rešavajući pravne probleme – rekao je on.
Neke banje bi, prema njegovim rečima, mogle da budu klasični spa centri, ali veći deo naših bi trebalo da budu lečilišta, gde bi mogli da se ostvare veći prihodi.
– I banje u Mađarskoj i Sloveniji pokušavaju da se “prepakuju” u lečilišta, pa da gosti pored zabavnog dela troše pare i na lečenje. A nama je to važno jer imamo veliki broj obučenih stručnjaka, pa nam mahom treba samo dokapitalizacija, kako bi sobe bile lepše, i kako bi imali zabavan sadržaj. Tako bismo ambijent podigli na viši nivo. Imamo jako dobru osnovu za to – uveren je ministar.
Od kad je 2014. pokrenut novi talas privatizacije, banje slove za najvredniju imovinu. Zato i ne čudi interesovanje vodećih biznismena i firmi da uđu u taj posao.
Pre nego što je privatizacija stopirana, Agenciji su, saznaje Tanjug, pisma o zainteresovanosti za dve specijalne bolnice – Čigota na Zlatiboru i Zavod – Termal Vrdnik stigla od Matijevića. Za prvu od njih u trci je bio i sa ruskom kompanijom “Mad Service Plus”, kao i s nemačkom “EES Group GmbH”, dok je za drugu konkurencija domaćih biznismena veća.
Za specijalnu bolnicu za rehabilitaciju Zavod, utrkivao se i Cepter, odnosno njegova kompanija “Zepter international”, kao i Kostićev “MK Group”, a bila je zanimljiva i nemačkoj EES grupi, kao i kineskoj kompaniji “Dr Dong SA”.
Nemačka EES grupa bila je zainteresovana i za Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Matarušku i Bogutovačku banju, zatim za Specijalne bolnice Vranjska Banja, Zlatar, Sokobanja, Ribarska banja, kao i za Specijalne bolnice za rehabilitaciju – Merkur u Vrnjačkoj banji, Koviljači i Niškoj banji.
Kako je Tanjug pisao, Mataruška i Bogutovačka banja privukle su, između ostalih i slovenački “Goražd Klemenčić”, kao i nekoliko pojedinaca iz Srbije koji nude strateško partnerstvo. Za SB Vranjska Banja zainteresovana je bila slovenačka kompanija, ali i “ZM Global Invest Limited” sa Kipra i Konzorcijum radnika iz Srbije, crnogorski “Montenegro Metropolis Media”…
Nemački “Modus Pflegeprojekt” poslao je pismo o zainteresovanosti za Specijalnu bolnicu Bujanovac. Nemački EES grup i kineski “Dr Dong SA” su bili u trci za sokobanjsku bolnicu, ali su obe firme zainteresovane i za onu u Ribarskoj banji, kao i za specijalnu bolnicu u Banji Koviljači.
Zanimljivo je da je za sve specijalne bolnice i rehabilitacione centre sa spiska Agenciji za privatizaciju pisma o zainteresovanosti slao i Miloš Paunović, kao fizičko lice, koji je u svim slučajevima predlagao kao model privatizacije strateško partnerstvo kroz dokapitalizaciju.
Izvor: Tanjug